Dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je su pro­šle go­di­ne po­tro­ši­le 9.402.234 eura, na ime „osta­lih na­dok­na­da”, u ko­je spa­da­ju nov­ča­na da­va­nja mi­mo pla­te, is­pla­te za rad u ko­mi­si­ja­ma i rad­nim ti­je­li­ma, kao i na­gra­de.
Me­đu in­sti­tu­ci­ja­ma ko­je su ima­le naj­ve­će iz­dat­ke po osno­vu ovog vi­da po­tro­šnje su Mi­ni­star­stvo od­bra­ne i in­sti­tu­ci­je pod nad­le­žno­šću tog re­so­ra sa utro­škom od pre­ko 1,5 mi­li­o­na, dok su or­ga­ni­za­ci­o­ne je­di­ni­ce Ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ri­ja­ta Vla­de u ove svr­he is­pla­ti­le oko 1,1 mi­li­on.
Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja i in­sti­tu­ci­je pod nje­go­vom in­ge­ren­ci­jom po­tro­ši­lo je na ime „osta­lih na­dok­na­da” oko 800.000 eura, re­sor unu­tra­šnjih po­slo­va 700.000, a kul­tu­re i sa­o­bra­ća­ja pre­ko 600.000. Re­sor vanj­skih po­slo­va i evrop­skih in­te­gra­ci­ja imao je po na­ve­de­nom osno­vu iz­da­tak od oko 200.000, kao i Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja, a pro­svje­te pre­ko po­la mi­li­o­na.
Na osta­le na­dok­na­de, Cr­no­gor­ska aka­de­mi­ja na­u­ka i umjet­no­sti (CA­NU) da­la je 483.000 eura, Fond za zdrav­stve­no osi­gu­ra­nje 299.000, a Skup­šti­na oko 185.000 eura. In­sti­tu­ci­je sud­stva na ime osta­lih na­kna­da po­tro­ši­le su oko 660.000 eura, a tu­ži­la­štva oko 250.000.
Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Si­ni­ša Le­kić ka­že za „Dan” da su „osta­le na­kna­de” sa­mo jed­na od stav­ki u bu­dže­tu ko­jom se mo­gu po­kri­va­ti raz­ne oba­ve­ze bez de­talj­nih obra­zlo­že­nja. On sma­tra da pi­ta­nja na­kna­da tre­ba de­fi­ni­sa­ti ured­ba­ma i dru­gim ak­ti­ma u ko­ji­ma je pre­ci­zno i na tran­spa­ren­tan na­čin dat uvid u nji­ho­vo tro­še­nje.
– Sva­ka na­kna­da ni­je i auto­mat­ski zlo­u­po­tre­ba, ali je po­treb­no vi­še tran­spa­rent­no­sti. Mno­ge na­kna­de su do­dje­lji­va­ne funk­ci­o­ne­ri­ma ko­ji na to ni­je­su ima­li pra­vo. Sje­ti­mo se uče­šća u ra­znim od­bo­ri­ma di­rek­to­ra ko­ji su pla­ća­ni pu­tem na­kna­da i če­sto bi­le sred­stvo da se na­gra­de po­dob­ni i po­slu­šni – oci­je­nio je Le­kić.
Is­ti­če da u za­vr­šnom ra­ču­nu tre­ba da sto­je pra­vi iz­no­si utro­še­nog i obra­zlo­že­nje ko ih je pri­mio i po kom osno­vu, jer tu če­sto ima­mo ši­ro­ko tu­ma­če­nje poj­ma na­kna­de.
– Če­šća i de­talj­na kon­tro­la, po­seb­no Dr­žav­ne re­vi­zor­ske in­sti­tu­ci­je, neo­p­hod­na je i nji­ho­vi za­pi­sni­ci bi tre­ba­lo da bu­du im­pe­ra­tiv­ni i ta­ko će se su­zbi­ti ova po­ja­va. Oprav­da­nje da ima­mo ma­lo kon­tro­lo­ra i da se mi­šlje­nja DRI da­ju uslov­no sa­mo su je­dan od vi­do­va ka­ko se i ne­tra­nspa­rent­na po­tro­šnja dr­žav­nog nov­ca mo­že oprav­da­ti bez ika­kve od­go­vor­no­sti – is­ta­kao je Le­kić.
Sa­rad­ni­ca na pro­gra­mi­ma u Cen­tru za gra­đan­sko obra­zo­va­nje Želj­ka Ćet­ko­vić na­vo­di da je Za­kon o bu­dže­tu pri­kaz go­di­šnjeg fi­nan­sij­skog po­slo­va­nja dr­ža­ve, raz­bi­jen na stav­ke ko­je pru­ža­ju bo­lji uvid, a tre­ba­lo bi i da na tran­spa­ren­tan na­čin pri­ka­žu to­ko­ve nov­ca, pri­ho­de i ras­ho­de. Me­đu­tim, ka­ko is­ti­če, tu funk­ci­ju Za­kon o bu­dže­tu ne is­pu­nja­va, jer su stav­ke da­te uglav­nom kraj­nje op­šte ili kroz skra­će­ni­ce, što su­ža­va pro­stor za­in­te­re­so­va­nim gra­đa­ni­ma da sa­zna­ju ka­ko se nji­hov no­vac, kao po­re­skih ob­ve­zni­ka, tro­ši.
– U tom kon­tek­stu, za­bri­nja­va iz­nos utro­šen na ime „osta­lih na­kna­da”, a na­ro­či­to ima­ju­ći u vi­du da ova stav­ka ula­zi u zbir za sva­ku je­di­ni­cu, od­no­sno sva­ku dr­žav­nu in­sti­tu­ci­ju ( Skup­šti­nu, Dr­žav­nu iz­bor­nu ko­mi­si­ju, Sa­vjet za gra­đan­sku kon­tro­lu ra­da po­li­ci­je, itd.) Zna­či, sva­ka in­sti­tu­ci­ja ima te svo­je „osta­le na­kna­de”, ili fi­nan­sij­ske iz­dat­ke ko­ji se re­al­no ne mo­gu oprav­da­ti u okvi­ru iz­da­ta­ka pred­vi­đe­nih ra­dom dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja. To otva­ra pi­ta­nje: što se kri­je iza to­ga? Sva­ka­ko, zna­čaj­no sni­ža­va ni­vo tran­spa­rent­no­sti či­ta­vog bu­dže­ta. Stav­ka „osta­le na­kna­de” je sto­ga, objek­tiv­no po­sma­tra­no, vr­lo po­god­na za raz­li­či­te i po­ten­ci­jal­no ko­rup­tiv­ne po­slo­ve u fi­nan­si­ja­ma dr­ža­ve – is­ti­če Ćet­ko­vić.
Do­da­je da bu­džet mo­ra bi­ti ja­san gra­đa­ni­ma, ra­zu­mljiv i pre­ci­zno iz­ra­đen.
– Mo­ra bi­ti či­tljiv i pre­gle­dan, i na­rav­no, iz­ra­đen u skla­du sa za­ko­nom. Ne smi­je pred­sta­vlja­ti sred­stvo za pri­kri­va­nje po­ten­ci­jal­nih ne­le­gal­nih rad­nji u vi­du zlo­u­po­tre­be dr­žav­nih sred­sta­va u ne­pred­vi­đe­ne svr­he. Ta­ko­đe je za­bri­nja­va­ju­ća i stav­ka „ot­pla­ta oba­ve­za iz pret­hod­nih go­di­na”. Ko­je su to oba­ve­ze ko­je ni­je­su na­mi­re­ne, a tre­ba­le su bi­ti i za­što se na­knad­no na­mi­ru­ju? Ko je od­go­va­rao za ta­kve ne­iz­mi­re­ne oba­ve­ze? La­ko je pa­ra­di­ra­ti stav­ka­ma uop­šte­nog na­zi­va ko­ji ne ot­kri­va istin­ski na­mje­nu nov­ca ko­ji je utro­šen. Za­kon o bu­dže­tu ne smi­je bi­ti pu­ki zbir broj­ki, već mo­ra vjer­no od­ra­ža­va­ti fi­nan­sij­sko po­slo­va­nje dr­ža­ve – po­ru­ču­je Ćet­ko­vić.
M.S.


Fa­li tran­spa­rent­no­sti

Ćet­ko­vi­će­va do­da­je da bi tre­ba­lo da sva­ka stav­ka u bu­dže­tu bu­de tran­spa­rent­ni­ja.
– Ar­gu­ment pro­tiv bi mo­gao bi­ti ne­do­sta­tak pro­sto­ra za ta­ko ne­što, ali u tom slu­ča­ju tran­spa­rent­nost mo­ra bi­ti pri­o­ri­tet, a ne fi­zič­ki iz­gled bu­dže­ta. Dru­ga mo­guć­nost za po­ve­ća­nje tran­spa­rent­no­sti bi bi­la uvo­đe­nje oba­ve­znih jav­nih ras­pra­va za Pred­log za­ko­na o bu­dže­tu kao što po­sto­je za dru­ge za­ko­ne ko­ji se usva­ja­ju. Jav­na ras­pra­va bi omo­gu­ći­la gra­đa­ni­ma i or­ga­ni­za­ci­ja­ma ci­vil­nog dru­štva, kao i dru­gim za­in­te­re­so­va­nim stra­na­ma, di­rek­tan uvid u fi­nan­si­je, kao i mo­guć­nost da uka­žu na ne­do­sled­no­sti i da is­po­lje svo­je ne­do­u­mi­ce pri­je ko­nač­nog usva­ja­nja za­ko­na. To bi ta­ko­đe bio i sig­nal vla­sti­ma da fi­nan­sij­sko po­slo­va­nje ni­je ne­što što mo­gu oprav­da­ti tek ta­ko, ka­kva god pri­ro­da tog po­slo­va­nja bi­la. Na­rav­no, ti­me bi se spri­je­či­le upra­vo zlo­u­po­tre­be kao i ko­rup­tiv­ne rad­nje ko­je ne­iz­bje­žno pra­te to­ko­ve nov­ca – za­klju­ču­je ona.